Šta sa neprodatom hranom?

Bez autora
Jul 26 2015

Evropski parlament pozvao je zemlje Evropske unije da što pre donesu zakone koji će omogućiti super-marketima da svu neprodatu hranu daju u humanitarne svrhe, umesto da je bace. Istraživali smo šta se u našoj zemlji radi sa hranom koja se ne proda i koliko smo kao društvo prepoznali potrebu da donacijama pomognemo ustanovama koje pružaju usluge najugroženijima. Francuski parlament izglasao zakon po kome trgovački lanci ne smeju bacati i uništavati neprodate prehrambene proizvode. Tako će super-marketi u Francuskoj neprodatu hranu, koja je u jestivom stanju, morati de doniraju humanitarnim organizacijama, a ostala hrana prerađivaće se ili u hranu za životinje ili u poljoprivredno đubrivo. A kakva je situacija trenutno kod nas?

Šta sa neprodatom hranom?Evropski parlament pozvao je zemlje Evropske unije da što pre donesu zakone koji će omogućiti super-marketima da svu neprodatu hranu daju u humanitarne svrhe, umesto da je bace. Istraživali smo šta se u našoj zemlji radi sa hranom koja se ne proda i koliko smo kao društvo prepoznali potrebu da donacijama pomognemo ustanovama koje pružaju usluge najugroženijima.

Francuski parlament izglasao zakon po kome trgovački lanci ne smeju bacati i uništavati neprodate prehrambene proizvode. Tako će super-marketi u Francuskoj neprodatu hranu, koja je u jestivom stanju, morati de doniraju humanitarnim organizacijama, a ostala hrana prerađivaće se ili u hranu za životinje ili u poljoprivredno đubrivo. A kakva je situacija trenutno kod nas?

"Kod nas trenutno funkcioniše tako što sve namirnice sa odeljenja gotovih jela, nakon proteklog dana moraju otići u kofiskat, a nakon toga mora ih preuzeti institucija nadležna koju je zakon propisao za uništavanje ovakvih vrsta namirnica. To su institucije za koje mi moramo izvršiti finansijsku nadoknadu, odnosno moramo im za tu uslugu plaćati", kaže Olivera Ćirković iz Univereksporta.

Tako da bi u slučaju primene tog zakona posao bio olakšan i super-marketima koji dalje ne bi snosili troškove za uništavanje takve hrane, a svakako bi pomoć u vidu hrane značila institucijama koje usluge pružaju saocijalno ugroženom stanovništvu.

"U poslednjih nekoliko godina imamo jako mnogo ljudi koji su prepoznali našu uslugu i imamo donacija u hrani to su uglavnom pekare. Doniraju nam i za Novu godinu i za blagdane... Zaista nam znači i zahvalni smo", kaže Anđelka Barać, upravnica Prihvatilišta sa prihvatnom stanicom i Dnevnim boravkom u Futogu.

Trenutno se na svetskom nivu godišnje gubi 750 miliona dolara bacanjem više od milijardu tona hrane. Odaziv zemlja članica Evropske unije predlogu Evropskog parlamenta, bio bi višestruko korstan. Prvo i najbitnije je da bismo imali manje gladnih ljudi, čistiju okolinu koja se trenutno zagađuje suvišnim otpadom, a i više novca koje trenutno odlazi na uništavanje namirnica.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik